Mi, građanke i građani Srbije, ovim putem zahtevamo hitnu i potpunu zabranu pušenja u svim zatvorenim ugostiteljskim objektima – kafanama, kafeterijama, klubovima, restoranima, barovima – kao i jasno propisane standarde za zaštitu radnika i gostiju od duvanskog dima.

1. Zdravlje pre svega: duvanski dim je tiha otrovna magla

Duvanski dim svake godine ubije više od 7 miliona ljudi u svetu, uključujući oko 1,6 miliona nepušača koji umru zato što samo udišu tuđ dim.

U Srbiji je situacija posebno alarmantna:
- Oko 36,6% odrasle populacije koristi duvan – jedna od najvećih stopa u Evropi.
- Gotovo 20.000 ljudi godišnje u Srbiji umre od posledica upotrebe duvana – to je kao da svake godine nestane jedan manji grad.
- Procene pokazuju da je oko 11,9% svih smrti u Srbiji direktno povezano sa duvanom.

Posebno su ugroženi radnici u ugostiteljstvu koji godinama provode po 8–12 sati dnevno u zadimljenim prostorima. Oni često nemaju izbor – moraju da rade da bi preživeli – ali zato država ima obavezu da ih zaštiti.

2. Pasivno pušenje nije “smrad”, nego dokazano opasan otrov

Pasivno pušenje nije “malo neprijatnog mirisa” – to je mešavina više hiljada hemikalija, od kojih je veliki broj kancerogen. Procene pokazuju da globalno stotine hiljada nepušača godišnje umru samo zato što su izloženi tuđem dimu, a oko 1,6 miliona tih smrti direktno se vezuje za duvanski dim koji nepušači udišu.

To znači da dete koje sedi sa roditeljima u zadimljenoj kafani, konobarica koja trči između stolova punih pepeljara, kuvar koji se vraća kroz zadimljeni šank — svi oni plaćaju tuđi porok sopstvenim zdravljem.

Zato je argument “ako ti smeta dim, nemoj da ideš u kafanu” potpuno pogrešan i nehuman. Kafana, restoran, kafić – to su javna mesta. Nisu privatne pušionice, već prostori gde svi građani treba da mogu da borave bez straha da će im se narušiti zdravlje.

Treba reći: “Ako želiš da pušiš, imaš pravo – ali ne u zatvorenom javnom prostoru gde truješ druge.”

3. Sloboda se završava tamo gde počinje tuđe pravo na zdravlje

Pušači često kažu: “To je moja sloboda, moj izbor.”

Ali sloboda prestaje tamo gde počinje da ugrožava tuđi život i zdravlje. Ne postoji “sloboda” da se vozi pijano. Ne postoji “sloboda” da se pravi prevelika buka noću. Ne postoji “sloboda” da se u javnom prostoru prosipaju hemikalije.

Zašto bi onda postojala “sloboda” da se drugi ljudi prisilno izlažu dimu koji dokazano izaziva rak pluća, srčani i moždani udar, hronične plućne bolesti i niz drugih oboljenja?

Niko ne traži da se pušenje potpuno zabrani u privatnosti doma ili na otvorenom prostoru gde ne ugrožava druge. Ono što tražimo jeste da se zabrani pušenje tamo gde su drugi ljudi – nepušači, deca, trudnice, hronični bolesnici, radnici – trenutno izloženi duvanskom dimu.

To nije napad na slobodu, to je zaštita osnovnog ljudskog prava na čist vazduh i zdravlje.

4. Srbija zaostaje za regionom i Evropom

Dok mi i dalje raspravljamo da li je zadimljena kafana “tradicionalna”, naše komšije su već krenule napred:
- Crna Gora je još 2019. zabranila pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima, uključujući restorane i kafiće.
- Bosna i Hercegovina je usvojila zakon kojim se pušenje zabranjuje u svim zatvorenim javnim prostorima, uključujući ugostiteljske objekte.
- Hrvatska je još od 2009. uvela zabranu pušenja u većini zatvorenih kafića i restorana, uz dalja pooštravanja i kontrole poslednjih godina.
- Slovenija ima vrlo stroge propise o zabrani pušenja u unutrašnjim javnim prostorima, a od kraja 2025. zabrana u svim zatvorenim javnim mestima, uključujući barove i noćne klubove, biće potpuno zaokružena.

Na nivou Evrope, većina zemalja ima sveobuhvatne zabrane pušenja u restoranima, barovima i radnim mestima, a trend je stalno pooštravanje propisa i širenje zabrane i na otvorene prostore gde se okupljaju deca i veće grupe ljudi.

Srbija danas nije “slobodnija” – ona je samo zadimljenija i bolesnija od većine svojih suseda.

5. Ekonomija, a ne mitovi

Često čujemo: “Ako se zabrani pušenje, ugostiteljima će pasti promet.”

Iskustvo mnogih zemalja pokazuje suprotno: nakon kraćeg perioda prilagođavanja, posete se stabilizuju ili rastu, jer se vraćaju ljudi koji su ranije izbegavali zadimljene lokale – porodice sa decom, nepušači, stranci koji su navikli na čist vazduh u lokalima.

Istovremeno, zdravstveni troškovi povezani sa pušenjem su ogromni. U Srbiji stručne procene govore da duvanski dim predstavlja ozbiljan teret i za javno zdravlje i za ekonomiju, upravo zbog bolesti, hospitalizacija, invaliditeta i prevremenih smrti koje izaziva.

Račun uvek na kraju plati – građanin poreski obveznik, a ne duvanska industrija.

6. Duvanska industrija – profesionalni manipulator

Duvanska industrija širom sveta decenijama koristi iste metode: potcenjivanje štete, lažni “naučni” radovi, agresivni marketing, posebno ka mladima, ucenjivanje državama kroz priču o radnim mestima i prihodima, guranje ideje da je svaka regulacija “udar na slobodu”.

Ali istina je jasna: Njima je u interesu da što više ljudi – i što duže – ostane zavisno od proizvoda koji dokazano ubija.

Srbija ne sme da bude “rezervna teritorija” na kojoj će industrija zarađivati na bolesti i smrti naših građana samo zato što su druge zemlje već podigle standarde zaštite zdravlja.

7. Šta konkretno tražimo?

Tražimo da Narodna skupština i Vlada Republike Srbije hitno:

1. Usvoje zakon kojim se zabranjuje pušenje u svim zatvorenim ugostiteljskim objektima, bez izuzetaka i lažnih “pušačkih zona” u istoj prostoriji.

2. Pojačaju inspekcijski nadzor i jasno propisane i primenjivane kazne za nepoštovanje zakona.

3. Pokrenu snažnu javnu kampanju za odvikavanje od pušenja i podršku pušačima koji žele da ostave cigarete.

Ovom peticijom poručujemo da nijedna “tradicija” ne vredi više od zdravih pluća naše dece, da kafana može biti vesela, živa i puna – i bez dima, da slobodu ne merimo brojem zapaljenih cigareta, već brojem ljudi koji mogu da dišu punim plućima.

Vreme je da Srbija prestane da bude pepeljara Evrope. Vreme je da stanemo na put trovačima i manipulatorima, da zaštitimo javno zdravlje, normalan život nepušača i dostojanstvo radnika u ugostiteljstvu.

Svojim potpisom zahtevam: hitnu i potpunu zakonsku zabranu pušenja u svim zatvorenim ugostiteljskim objektima u Republici Srbiji.