Šta biste pomislili o nekom ko razgovara sa televizorom? Zajebana vremena, biće da je čovek malko fijuknuo, jel da. Šta tek reći kada taj nevoljnik tom istom televizoru sočno izdeklamuje sve po spisku. Teži slučaj, rekao bih. Ne bi bilo loše konsultovati psihijatra. Nećete verovati: dotična prznica je niko drugi do pisac ovih redova, a nemili događaj - iliti komad sa dranjem i psovanjem - desio se pre par dana dok sam gledao vesti na jednoj domaćoj TV stanici. Vest glasi da će u mom rodnom i trenutno prebivajućem Nišu, a povodom proslave 1700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, biti sagrađena najveća krstača na Balkanu! Povod mog negodovanja nije ideja o obeležavanju godišnjice Milanskog edikta kao takvog. To je nesumnjivo bio istorijski događaj od značaja za celokupnu evropsku (ali i širu) civilizaciju, a ne samo za hrišćanstvo kao religiju. Stoga nema ničeg spornog u tome da se ovog datuma na prigodan način podsetimo. U čemu je onda problem? Problem je u džinovskoj krstači kao paradigmi primitivne megalomanije. Niš se u medijima sa nacionalnom pokrivenošću inače pojavljuje s mene pa na uštap i po pravilu se redovno „proslavlja“ sopstvenim glupostima. Prethodni put je, da podsetim, Niš dospeo u centar pažnje javnosti kada su se žitelji „živopisne“ uličice, ambiciozno nazvane - Južni bulevar, rasistički pobunili zbog odluke da se narečeni sokak preimenuje u čast pokojnog Šabana Bajramovića. Dogodi se, ruku na srce, da sveopštu učmalost s vremena na vreme razbiju dripci iz takozvanog „niškog podzemlja“ kada im postane dosadno pa reše da malo pripucaju jedni na druge i razjasne ko je „gazda na niški heroin“. Svojih pet minuta čaršijske slave sada će dočekati i nova crkveno-neimarska disciplina – „krstaški višeboj“. Inicijativu za vozdizanje džinovskog krsta na brdu Vinik pokrenuo je lokalni privrednik Dragan Milošević. Milošević je inače vlasnik firme „Master security“ koja je u doba vladavine njegovog, sada upodlipljenog prezimenjaka, od strane rukovodstva SUP-a Niš bila angažovana na postavljanju kamera za video nadzor na centralnom gradskom trgu. Osnovna namena ovih kamera bilo je snimanje učesnika demonstracija protiv izborne krađe (da ne bi bilo nesporazuma: ovo nije nikakva insinuacija o eventualnoj umešanosti vlasnika „Master security“ u prljave rabote tadašnjeg režima nego prosta činjenica na koju želim da podsetim one koji već znaju i ukažem onima koji možda nisu znali). Budući da je Miloševićevu ideju osim vladike Irineja (ublažena verzija Rista „the Amfilohija“ Sotone, made in Niš) oberučke prihvatio i gradonačelnik Miloš Simonović (DS), pri čemu je gradonačelnik poručio da će najveći deo troškova projekta (milion i po eura) podneti privrednici iz grada i pripadajućeg mu regiona, osnovano sam posumnjao da će ostatak koji lokalni biznismeni ostave nepokrivenim biti dopunjen iz gradskog budžeta. Tim pre što se u Srbiji organi vlasti na svim nivoima redovno utrkuju ko će se više dodvoriti SPC, podržavajući na svaki mogući način sve što sa njom ima ikakvih dodirnih tačaka. Da ne bih lupao glavu nagađajući, preko mejla sam upitao gospodina Simonovića i njegove najbliže saradnike da li će gradske strukture i u kojoj meri finansirati grandiozni verski simbol na Viniku. Ohrabrujući odgovor – da budžetska sredstva neće biti arčena u rečenu svrhu, već isključivo pare dobrovoljnih davalaca – dobio sam još u toku večeri. To je, dakle, pozitivnija strana priče. Ona tamnija odnosi se na estetski i kulturološki aspekt. U gradu koji je ekonomski degradiran skoro do temelja i u kojem se pojedine ulice zakrpljuju i po nekoliko puta godišnje (štedimo na asfaltu, I guess?!), deluje (mi) krajnje degutantno razmetati se „u ime naroda“ bilo čime što ima divovske razmere. Uličarsko-kafanskim rečnikom - kurčenje do 101 i nazad! Uostalom, sam Irinej delimično je potvrdio ovu tezu: „U Nišu će verovatno biti najveća proslava 1.700 godina od Milanskog edikta, jubileja koji će se obeležavati u celom svetu. Niš bi trebalo da se dobro pripremi za taj događaj i da svetu pokaže šta ima. Neće biti lako da se u Nišu napravi najveći krst jer naše ekonomske prilike nisu lake. Ali u čitavoj istoriji naše najveće svetinje podizane su uvek u teška vremena. Zato su i dugotrajne jer nisu podignute iz besa već iz velike ljubavi i uz puno odricanja” – blagoglagoljivo je pojasnio capo di tutti nišlijski popovi. Tekst: Milan Marinković Izvor: http://www.differentia-nis.org/opsta-politika/kompleksi-provincije Peticiju pokrenuo Nikola Jović

Sponsor

Links