Zamolili bismo vas da prosledite ovo pismo svima onima koji bi mogli da budu zainteresovani, a i šire. Ovo nije nikakva peticija, već izraz opšteg nezadovoljstva i zabrinutosti stanjem stvari u struci. Pismo dobija na snazi skupljanjem što većeg broja potpisa i biće prosleđeno gradskim vlastima, gradskom arhitekti i medijima. Bilo bi poželjno da arhitekte i inženjeri pri potpisivanju naglase svoju  profesiju. Pratite nas na:   www.arhkonkursi.blogspot.com/
www.facebook.com/pages/Arhitektonski-konkursi-protest/431671223595006

 U Beogradu je aprila ove godine u saradnji gradske opštine Stari grad i Društva Arhitekata Beograda (DAB) organizovan konkurs za idejno resenje tri javna gradska prostora (trg kod Bitef teatra, park kod kafane "Stara Hercegovina" i skver kod OŠ "Mihailo Petrović Alas"). Rezultati i dešavanja oko konkursa mnoge učesnike i posmatrače navode na određene sumnje: - Kako je odluka o pobedniku objavljena nakon samo nedelju dana od predaje radova iako je na konkursu učestvovalo preko 70 arhitektonskih timova sa vise od 100  projekata ? - Kako je jedan tim odneo tri nagrade (dve prve i jednu treću), pored tako velikog broja pristiglih resenja ? - Zašto, do momenta pisanja ovog pisma, izložba radova koja je predviđena prilikom raspisivanja konkursa, još uvek nije objavljena (pa čak ni zakazana) ni na internetu niti u prostorijama DAB-a ? Ovo nije prvi put da se srećemo sa sličnim problemima, pa bismo zeleli da iznesemo naše viđenje načina na koji bi jedan ovakav konkurs trebalo da bude organizovan: 1. Za projekte ovog tipa i važnosti za grad je vrlo bitno da se pre raspisivanja konkursa izvrši detaljna analiza gradskog prostora zarad postavljanja optimalnih konkursnih i programskih zahteva 2. Istovremeno je neophodna direktna komunikacija sa građanima putem anketa (ako ovakvi konkursi uopšte ciljaju da dođu do humanih i realnih rešenja) 3. Takmičenja ovog tipa postoje kako bi omogućila demokratsku razmenu i širenje ideja. Dakle, konkurs bi obavezno trebalo da bude propraćen izložbom radova, upoznavanjem sa kriterijumima vrednovanja i obrazloženjem izbora određenih radova za pobedničke 4. Bilo bi neophodno omogućiti učesnicima kao i građanima da daju svoje mišljenje o konkursnim radovima, pa bi tako mogla biti uvedena i nagrada kolega (učesnika) i nagrada publike, makar i simbolično 5. Na kraju bi mogao biti otvoren konstruktivni dijalog o zadatoj temi i rešenjima u cilju pronalaženja najbolje solucije za grad Ovakav dijalog, pre i posle konkursa, bi bio posebno bitan kako bi se podigao opšti nivo kulture i svesti o arhitekturi, urbanizmu i egzistencijalnom prostoru. Mišljenje građana bi u ovakvim slučajevima moralo da se vrednuje, između ostalog i kako mi arhitekti ne bismo zastranili. U ovom slučaju, trg nije apstrakan prostor ili umetnička instalacija sama sebi dovoljna zanemarujući čoveka (primer skorašnje rekonstrukcije Savskog trga). Trg je konkretno mesto za okupljanje stanovnika svih uzrasta, za igru, za rekreaciju, za druzenje.....trg je komplement našeg doma u kome bi trebalo da se osećamo kao kod kuće – dnevna soba pod otvorenim nebom. Potrebna nam je trasparentnost i kreativni dijalog umesto mistifikacije i hermetizovanja arhitektonske profesije. Naše sumnje u pravičnost i neutralnost DAB-a kao i nekih drugih udruženja i organizacija, povecavaju se posle svakog konkursa. Nadamo se da u tome grešimo, jer bi zaista bilo katastrofalno da je, posle svih muka koje smo zajedno proživeli, moralna i materijalna kriza metastazirala do tako bitnih institucija koje direktno odlučuju o kvalitetu života sadašnjih i budućih generacija. Isto tako se nadamo da će, u slučaju da su naše sumnje opravdane, nadležni organi kad tad reagovati i obaviti svoju dužnost. Ovim pismom smo želeli da javnosti i građanima bar malo rasvetlimo tamnu stranu ovog i mnogih drugih konkursa. Nama ostalima ne preostaje ništa drugo nego da se samoorganizujemo putem objavljvanja nezavisnih konkursa i inicijativa za poboljšanje kvaliteta životne sredine.